Rekao si:
“Hajde, pođi sa mnom”…
Tamo gde Grad ljubavi
našu ljubav čeka.
Da, rekao si:
“Pođi sa mnom”…
A ostavio si
moje srce…
prazno.
Hodaš pored mene…
Ali dušo,
svetlosnim godinama
si daleko.
Gledam te
kako se smeješ…
Tako mirno i
lagano…
Dok moje nebo
polako gubi
svoje boje.
Okružen si
prijateljima i smehom…
A ja samo stojim sa strane,
i ne znam gde sam
izgubila sebe.
Kao duh
u ovom prepunom gradu…
Samo senka
koja tone
u sopstvenu tugu.
Pored tebe sam…
A nema me.
Ne…
Ti me ne vidiš.
Ne, ne mrzim te!
Samo još tražim nas…
Ne, ne krivim te!
Za igre koje si igrao…
Ali dragi…
pogledaj kakav si
nered ostavio!
Tvoja izdaja…
Tvoja izdaja…
Zasjekla me
pravo do kosti…
Ispod pariskog neba,
sasvim sama.
Da, osećam se tako malo…
Kao da me nema.
Ulice su bučne…
Ali naša soba
je jezivo tiha.
Misli su teške…
A srce
slepo luta.
Tvoj dodir…
Još uvek peče
moju kožu…
Oh…
Reci mi…
Gde smo izgubili
ono što smo bili?
I kada je…
Ovaj greh…
Počeo da živi…
A ti… nisi ga
ni sakrio…
Baš kad sam mislila…
Da si moj…
Videla sam
njenu senku
kako stoji
između nas.
Još je tu…
Oh… da…
Duboko
u tvom pogledu.
Ohhh…
Udahnem te…
I izdahnem bol.
Ponovo…
I ponovo…
I ponovo…
Zagrli me…
Pre nego…
Što odem
od nas.
Grad sveti…
Tim nemirnim sjajem.
Hiljadu
usamljenih srca
večeras.
Previše
pogrešnih obećanja…
Previše
razloga
za kraj…
A sto i
jedan razlog…
Zašto-o-o…
Nisi moj…
Ne, ne mrzim te!
Samo mrzim
pakao
kroz koji smo prošli!
Ne, ne krivim te!
Za igre koje si igrao…
Ali, dušo…
Pogledaj cenu…
Pogledaj cenu…
koju je
naša ljubav
platila…
Tvoja ljubav
ostavila je
ožiljak!
Slomila me…
celu…
Hmm…
Grad ljubavi…
Još uvek gori.
Još uvek gori…
Ooo… da…
Sećanje…
Na tri noći…
Još uvek gori!
Još uvek… gori…
